Radnici imaju pravo na zdravo i bezbjedno radno mjesto

Istraživanja pokazuju da svaki dolar uložen u bezbjednost i zdravlje na radu generiše potencijalnu korist od više dva dolara pozitivnih ekonomskih učinaka. Moramo znatno smanjiti profesionalne bolesti odnosno učiniti sve da nema povreda na radu ni fatalnih posljedica. Ovo je ocijenjeno na Regionalnom sindikalnom forumu posvećenom razmjeni iskustava i informacija o zdravlju i zaštiti na radu (ZZNR) koji je održan u Baru 4. i 5.oktobra 2022.

Forum su u organizovali Sektori za međunarodnu saradnju sindikalnih konfederacija Crne Gore, Srbije, Sjeverne Makedonije, Rumunije, Bugarske i Grčke.

Cilj foruma je da se osnaže sindikati u borbi za bolje radne uslove i zdravlje i zaštitu na radu zaposlenih putem razmjene informacija o sindikalnim aktivnostima iz oblasti ZZNR.

Učesnike foruma su pozdravili predsjednik SSCG Duško Zarubica i predstavnica USSCG Sandra Obradović.

Duško Zarubica je potencirao da su zaštita i zdravlje na radu permanentni prioriteti kojima se Sindikat bavi.

-Ukoliko je bezbjednost na radu niska, a radna sredina nezdrava i nebezbjedna nemoguće je govoriti o dostojanstvenom radu i životu. Niko ne može rizikovati život zarađujući za isti – rekao je Zarubica.

Zaključio je da je u interesu cijelog društva, a ne samo Sindikata, da se ostvari najviši stepen zaštite na radu. Nužno je da Vlada i poslodavci to pepoznaju, da djeluju preventivno čime bi, u boljim uslovima rada, imali manji broj povreda i izgubljenih života.

Sandra Obradović je konstatovala da imamo dobru legislativu koja reguliše ZZNR, ali nam nedostaje edukacija i primjena u praksi.

O aktuelnim trendovima u zdravlju i zaštiti na radu na Balkanu govorio je Viktor Kempa, viši istraživač u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI) i rukovodilac Odsjeka zaštite na radu.

Regionalni forum je formiran sa ciljem da se zemlje sa Balkana,  kandidati za ulazak u EU, pripreme za to jer će sindikati nakon integracija biiti članovi različitih institucija, ocijenio je Viktor Kempa.

-Moramo se udruživati, sarađivati, koristiti sve alate EU – to su kvalitetni načini da unaprijedimo zdravlje i zaštitu na radu. Izuzetno je važno smanjiti profesionalne bolesti odnosno učiniti sve da nema povreda na radu ni fatalnih posljedica-rekao je Kempa.

Andreas Stoimenidis, Grčka, potencirao je ogroman značaj koncepta “Vizija nula” čiji je cilj da se ne dešavaju povrede na radu.

-“Vizija nula” je program koji je prihvatila Evropska unija, a njime je definisano da se stvaraju uslovi da se do 2030. na poslu ne dešavaju povrede ni fatalni ishodi. Svake godine umire mnogo zaposlenih od kancera uzrokovanog profesionalnim bolestima, a mi moramo to u potpunosti ukloniti- rekao je Stoimenidis.

Athanasios Papandreo, Grčka,je takođeakcentovao važnost prorgama “Vizija nula” i kazao da svako ima pravo na zdravo i sigurno radno mjesto. Istraživanja pokazuju da svaki dolar uložen u bezbjednost i zdravlje generiše potencijalnu korist od više dva dolara pozitivnih ekonomskih učinaka.

– Ipak se profesionalne bolesti povećavaju pa 100.000 radnika umire od raka jer su na poslu izloženi opasnim supstancama. Covid nam je pokazao da je radno mjesto glavni uzrok zaraze jer je umrlo hiljade radnika.

Milan Petkovski iz Makedonije saopštio je da su bitne aktivnosti koje se odnose na aktiviranje preventivne kulture. Bezbjednost na radu nam nije dobra i daleko je od one koju želimo. Svi smo transponovali odgovarajuću direktivu, sada treba da je pretočimo u nacionalno zakonodvstvo. Obaveza je poslodavca da kreira zdravo radno mjesto, zaključio je Petkovski.

Korneliu Konstantinoaia iz Rumunije govorio je o novim opasnosti u vezi sa radom u post-covid eri. Kovid je donio novi rizik i nesigurnost osoba. Indirektni rizici su izolacija, preopterećenost i loša organizacija rada. I u Rumuniji ne postoji odgovornost poslodavaca za status zdravlja zaposlenih čak se situacija na tom planu ne popravlja.

Anita Češljarac, Srbija, zatražila da se uvedu veće plate za ljude iz zdravstva koje rade u crvenim zonama, a da obeljeli i oni koji su se oporavili od kovida imaju obaveznu rehabilitaciju.

Ognyan Atanasov, Bugarska, govorio je kako funkcioniše nacionalna politika u toj zemlji iz oblasti ZZNR.

– Zakonodavstvo je kod nas usklađeno, dobri su propisi, ali je imlementacija loša. Zakon o radu Bugarske usklađen je sa evropskom legislativom. Mnoge mjere iz ove oblasti su potekle od Sindikata, vodimo kampanje i edukacije. Bitno je što je, ipak, je došlo je do smanjenja smrtnih slučajeva na radu kao i broja inveliditeta- rekao je Atanasov.

Angel Panev, Sjeverna Makedonja, prezentovao je mentalno zdravlje i psiho – socijalne rizike u vezi sa radom. Komentarisao je kako je moguće biti mentalno zdrav poslije toliko ratova, hiperinhlacije, korone, krize. Generalno je dobro biti optimista u životnim stuacijama, rekao je on. Psiho-socijalni rizici proizilaze i od loše organizacije posla. Prevencija stresa na random mjestu obuhvata zaštitu radnika, njegovo dostjanstvo i život. Stanje ljudi je mnogo narušeno poslije pandemije kovida.

Vladimir Krsmanović, Crna Gora akcentovao je značaj zelene ekonomije. Konstatovao je da se ne može na planeti definisanoj svojom masom, obimom i površinom obezbjediti beskonačan rast bilo čega – pa ni ekonomije!

-Naravno, ekološko prihvatljivi proizvodi, novi koncepti prevoza,

energetski efikasne građevine su poželjne i neophodne. Ali ne treba gajiti ILUZIJU da je globalna ekonomija zasnovana na permanentnom rastu i opterećena maksimizacijom profita ekološki održiva, smatra on.

Da li radnici vide tranziciju – kao rješenje problema klimatske krize i gubitka biodiverziteta ili problem u kom su oni žrtve još jedne tranzicije? U svakom slučaju rješenje će biti održivo jedino ukoliko su radnici aktivni akteri tranzicije a ne samo objekti, zaključio je Krsmanović.

Tokom ovog foruma organizovana je i posjeta preduzeću AD Luka Bar gdje su učesnici skupa upoznati sa uslovima rada i poslovanjem. Forum je pokazao da su ovakvi razgovori uvijek dobro došli, da je saopšteno dosta značajnih ideja koje bi sindikati trebalo da primijene u radu.